Вршкаре (кошнице) се праве од пауте (беле лозе) и облепљују блатом. Током целе године стоје испод стрехе, на сунчаном месту.

Мед има значајну улогу у култу мртвих. Ниједна даћа у јелу и пићу не може се обавити без меда не само код Срба него и код других словенских и индоевропских народа. По веровању, мед постаје од јутарње росе и руменила као дар богова, расут по цвећу и лишћу, а пчеле га сакупљају. Због свог пријатног укуса, мед је омиљено јело богова и покојника. Зато се обавезно употребљава приликом издавања даћа и подушја покојницима: њиме се премазује погача и прелива кољиво који се деле присутнима пре свих осталих јела и пића; износи се на Бадње вече када се једе са орасима, а овај божићни мед се чува као лек. Медом се премазује и погача која се даје породиљи. Он се употребљава и у женидбеним обичајима: на дан свадбе, пред први невестин улазак у младожењину кућу, довратак се намаже медом који младенци лизну (сада се њима послуже) како би им брачни живот био сладак.