Најважнија (и најзаспупљенија) намирница у исхрани народа овог поднебља је хлеб који се прави од пшенице, јечма, проса, овса, крупника (спелта) и/или сирака. Да би се добио хлеб, жито се меље у малим, кућним, ручним жрвњевима, воденицама или млиновима. Најбољи хлеб се меси од пшенице, а лошијег квалитета је јечмени. Најлошијег квалитета је неукусни, црни хлеб од сирака који има крупно зрно и проса од кога се првенствено прави каша (цело или самлевено зрно се кува у води или млеку).

Може се рећи да један од основних састојака сваког оброка у Србији има својеврстан ритуални карактер. Традиционални поздрав добродошлице је када се пред госта изнесе хлеб и со. Хлеб игра веома важну улогу и у религиозним ритуалима, а бацање ове намирнице се избегава, ма колико дуго она стајала.