Чобани се сматрају митским, божанским бићима којима у многим обичајима имају значајне улоге. Нарочита пажња им се посвећује у циклусу божићних обичаја. У већини крајева на Божић и Бадњи дан са њим се поступа као са најважнијим гостима и нико им није смео ништа нажао учинити. Негде су чобани и положеници, што је остатак култа божанству стоке које се првобитно јавља у облику вука. Понегде изводе и целе обреде, као оне благосиљања када угризањем залогаја од колача који се даје стоци на њих преносе своју мистичну снагу. Понегде чобани кољу жртвеног овна. У неким крајевима духовски четвртак или Спасовдан сматран је чобанском славом. На тај дан чобани имају заједнички свечани ручак и тада се вијају и поливају киселим млеком. О Спасовдану се стока бележи, што поред практичног значаја представља и жртвену радњу. Св. Сава се често помиње као пастир који чува и музе овце, одевен у чобанску опрему, са штапом и свиралом (атрибутима божанских чобана и код других народа). У народној књижевности се Марко Краљевић, као личност са изрзито митолошким карактеристикама, помиње као чобанин. Они се често доводе у везу са вилама којима се и жене.