Некада је готово свака сеоска кућа у Србији имала свој казан за печење ракије, али и свој ''тајни рецепт'' за добијање овог напитка. Скоро све врсте воћа се могу користити за прављење овог алкохолног пића незаобилазног у већини ритуалних радњи и обичајној пракси нашег становништва. На преласку из XIX у XX век у западној Србији се за прављење квалитетне ракије најчешће кориси шљива која се пече у посебно грађеним објектима или у двориштима. Технологија прераде шљива подразумева бербу, транспорт и чување шљива у великим кацама, врење шљива, дестилацију, одлежавање и финализацију. Казани за печење ракије се посебно праве од бакра, док остали делови могу бити од дрвета.
Сам процес печења ракије занимљивим чини специфична атмосфера: око казана се окупе и стари и млади, док ''главни мајстор'' одржава ватру и пази да цео процес тече како треба.