Аутохтоне житарице на нашим просторима су: пшеница, јечам, просо, раж и овас, а касније су стигли хељда, крупник, кукуруз и пиринач. Кукуруз је стигао тек у XVII веку и успео је да потисне пшеницу, јер је кукуруз у брдским пределима давао много више приноса од пшенице. Најзначајнија култура коју су Турци Османлије донели на балканске просторе је пиринач. У XVII веку, услед ратова и великих миграционих кретања, дошло је до прекида значајнијег узгајања пиринча у целој Србији, а ова намирница почиње да се увози из Румелије.

Све ове културе, како оне аутохтоне, тако и оне које су дошле после средњег века из разних крајева земље, битно утичу на обликовање начина исхране код Срба.