Процес израде предмета од глине састоји се од неколико фаза: грађење на ручном грнчарском колу, украшавање, сушење, печење и каљење предмета.
Специфична техника израде подразумева ''грађење'', односно ''зидање'' предмета: на прелазни део ка зидовима (који је извучен из формираног дна) додаје се комад по комад глине ваљкастог облика. На овај начин се формирају стране предмета (а затим врат, усне и ивица отвора посуде) које морају бити уједначене дебљине.

Након обликовања следи поступак украшавања. Орнаментисање се изводи кустуром, шараљком, шилом или ножем. Најчешће геометријски украси (тачкасти, таласасти, први и коси зарези или линије) се урезују на још увек неосушену глину, док се утискивање на предметима врши најчешће палцем (обично на рубу или код ручке). Рељефни украси, поред естетске, имају и практичну функцију, јер великим посудама дају стабилност. За керамику израђену на ручном колу није карактеристично глеђосање нити бојење, док су предмети са глазуром могли да се набаве на вашарима или градским пијацама, а израђивале су их градске занатлије на ножном колу. Занатлије су се распознавале према печатима на данцету ручног кола који су остављали препознатљиве отисаке на предметима.
    
Након обликовања и украшавања следи сушење предмета. Лети се суше од два до девет дана на сунцу, у зависности од дебљине предмета. По хладнијем времену често се део занатске радионице адаптирао у простор за сушење судова.

Печење је завршни део у изради грнчарских производа. Предмети се сложе и прекрију високо калоричним дрвима, а у зависности од дебљине предмета, излажу се температури од 600С до 700С. Печење траје сат или два, а готово је када предмети побеле од усијања. Уколико суд није довољно испечен, може се урадити каљење предмета (посуђе се ставља у кључалу воду у којој је претходно размућено кукурузно брашно) како би се постигла потребна чврстина.