У Србији је било раширено веровање да постоје нарочити људи који су у стању  да заштите  своје  имање, село  или регију од деструктивног дејства стихије.  „Њихова  основна  функција  била  је  заштита  сеоског  атара, понекад  и  ширег подручја  од  градоносних  облака,  затим  од  олује,  поплаве или суше.  На тај  начин он је  обезбеђивао богату летину, а  самим  тим  и егзистенцију својих сусељана.“
Појединци, већином одрасли мушкарци, били  су  познати  као  здухаћи,  здухачи,  здуваћи,  стухачи,  здухе,  здуве, ветровњаци,  вјетрене  војводе  или  градобранитељи.