Снежана Томић, етнолог - музејски саветник Музеја на отвореном "Старо село" Сирогојно добитница је овогодишње награде "Михаило Валтровић" за животно дело.
Награду је добила за свој истакнут допринос и дугогодишњу посвећеност изучавању, заштити, презентацији, публиковању и популаризацији културног наслеђа, за предани музејски рад и залагање у Музеју на отвореном "Старо село" у Сирогојну где ради од његовог оснивања.
Снежан Томић је рођена 1961. године у Ужицу, где је завршила основну школу и гимназију. Етнологију је дипломирала на Филозофском факултету у Београду. У Музеју на отвореном „Старо село“ Сирогојно запослена је од 1992. године и више од тридесет година се посвећено бави истраживањем и презентовањем културног наслеђа златиборског округа и шире западне Србије, а посебан значај дала је очувању нематеријалног културног наслеђа. Током свог професионалног рада реализовала је већи број ауторских и коауторких изложби и организовала на десетине гостујућих изложби. Остварила је значајну међународну сарадњу са са музејима на отвореном у Норвешкој и Хрватској. У сарадњи са Етнографским институтом САНУ, Историјским институтом у Београду и Министарством културе Републике Србије била је организатор значајних међународних скупова. Рад у оквиру Етнографске збирке подразумевао је систематску обраду предмета и њихову доступност публици кроз већи број изложби, путем каталога и стручних публикација. Од седамнаест ауторских изложби, седам изложби посвећено је предметима из Етнографске збирке. Збирку је обогатила бројним предметима прикупљеним на терену. Посебно се издвајају предмети покућства који презентују културу становника златиборског подручја у другој половини 20. века. На сталној поставци представила је лончарску, качарску и ковачку радионицу, у којима занатлије презентују традиционалне технике израде занатских производа. Посебно се истичу њене ауторке изложбе „Ево чаја, ево обичаја!“, „Производи старих заната – од традиционалних ка савременом“ и манифестација „Вашар старих заната и занимања“. Као резултат теренског истраживања од посебног значаја су и монографије „Народна ношња Златибора“ и „Текстилне сировине Златибора“. Као координатор за Нематеријално културно наслеђе за подручје западне Србије и сарадник Центра за заштиту нематеријалног културног наслеђа (2011–2021) дала је изузетан допринос у номиновању и упису његових бројних елемената у Национални регистар, као и тимском раду на упису Злакуског лончарства на УНЕСКО-ву Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа. Као директор Музеја на отвореном „Старо село“ у Сирогојну (2005–2007) подигла је ту установу на виши ниво кроз пројекте едукативног садржаја, сређивања депоа, као и подизања видљивости и значаја те установе у земљи и иностранству.
На Свечаној седници скупштине Музејског друштва Србије додељују се награде за истакнути допринос у унапређењу музејске делатности у спомен на Михаила Валтровића (1839-1915) археолога, архитекту и историчара уметности, члана Српске краљевске академије, професора Велике школе, првог управника Народног музеја, првог музеолога и оснивача Српског археолошког друштва.
Честитамо!
